7 rečenica koje NE SMETE da izgovorite detetu!

0

Svakom roditelju ponekad se desi da “eksplodira” i svom detetu uputi reči zbog kojih se kasnije kaje. Ipak, kada su deca u pitanju, moramo uvek da imamo na umu da su njihova osećanja tanana i da ne smemo da ih povredimo.

Evo najčešćih situacija u kojima se to dešava i kako da se u njima pravilno postavite.

1. “Ostavi me na miru!”

Roditelj koji ne čezne sa povremenom pauzom i odmorom može da se uvrsti u katergoriju nepostojećih! Najviše je onih koji su toliko okupirani obavezama da ponekad zaboravljaju da treba da “napune baterije” da im se ne bi dogodilo da “eksplodiraju”. Problem nastaje ako decu stalno odbijate time što im govorite da ste zauzeti i da vam ne dosađuju. Ako tako postupate, ona će vremenom shvatiti da nema svrhe da vam se obraćaju. Ukoliko uspostavite loš model ponašanja još dok su deca mala, velike su šanse da vam se ona neće obraćati i poveravati ni kada odrastu.

2. “Tako si trapav!”

Etiketiranje dece zapravo je “prečica do nevolje” i ono, iznad svega, izaziva kontraefekat. Komentari tipa: “Zašto si tako zla prema Ivi?”, ili “Tako si trapav!” samo će povrediti dete, a neće mu razjasniti u čemu je ono pogrešilo. Ponekad deca čuju i vaše razgovore sa drugim ljudima pri čemu ih karakterišete kao ovakve ili onakve. Budite uvereni da oni u to duboko veruju, pa čak i onda kada su potpuno sigurni da neka karakteristika nije na mestu.

3. “Nemoj da plačeš!”

Ne možete poništavati ničije emocije, bez obzira na to šta ih je izazvalo. Rečenice tipa “Nemoj da budeš tužna”, “Ne budi beba” ili “Hajde, hajde, ne plaši se”, nikako se ne savetuju.

Umesto da negirate detetova osećanja, kada su ona sasvim očigledna, ukažite mu na njih i porazgovarajte sa njim o tome. Ako se dete nečega uplašilo, recite mu da ste se i vi nečega plašili kada ste bili mali. Na taj način, dete će shvatiti da je izražavanje straha normalna ljudska reakcija, ali da ne mora da se iskazuje plačem i vriskom.

4. “Zašto ne možeš da budeš kao tvoja sestra/brat?”

Ako imate običaj da upoređujete svoje dete sa drugima, trebalo bi da znate da to nije primereno. Upoređivanje sa ostalom decom neće doneti željene rezultate. Vaše dete je ličnost za sebe i kao takvo mora da bude prihvaćeno, sa svim svojim manama i vrlinama. S druge strane, prirodna je potreba roditelja da tragaju za uzorima u drugoj deci. Ipak, ne dozvolite da vaše dete to čuje ili primeti!

5. “Možeš ti to i bolje!”

Izjave poput ove mogu da naprave veliku štetu pri formiranju detetove ličnosti. Umesto toga, pomislite da je to možda najbolje što vaše dete trenutno može da uradi. Učenje je proces koji podrazumeva i niz neuspelih pokušaja i grešaka. Da li mislite da dete zaista može da zna da je bokal previše težak da iz njega ono može da sipa sok bez prosipanja, ukoliko to prethodno nije probalo? Njemu sigurno nije tako izgledalo. Vaša grdnja u ovom slučaju neće biti produktivna.

6. “Prestani ili ćeš dobiti po guzi!”

Pretnjama, koje su obično rezultat frustracije roditelja, retko se postiže željeni efekat. Ipak, često iz maminih, ili tatinih, usta “izleću” preteće reči: “Uradi kao što sam ti rekla, ili…”, “Ako to još jednom uradiš, dobićeš batine!” Problem je u tome što ćete, pre ili kasnije, morati i da realizujete ove pretnje jer će, u protivnom, one izgubiti na svom značaju. A ako ih realizujete, onda priznajete da ste nemoćni da rešite problem mirnim putem i pribegavate fizičkom kažnjavanju, što je, dokazano je u praksi, potpuno neefikasan način za promenu dečjeg ponašanja.

7. “Čekaj samo da tata dođe kući!”

Ovaj prepoznatljiv roditeljski kliše nije samo uobičajen oblik pretnje, već je on “razvodnjen” oblik sprovođenja discipline. Da biste postigli pravi efekat, morate da razmotrite situaciju u kojoj se našlo vaše dete. Odložene disciplinske mere ili “indirektno kažnjavanje” neće popraviti ponašanje vašeg deteta. Dok se drugi roditelj ne vrati kući, dete če najverovatnije več zaboraviti šta je to pogrešno uradilo. Prebacivanje izvršavanja “kaznenih mera” na nekog drugog takođe podriva vaš autoritet.

Tekst preuzet sa: zelenaucionica.com

O Autoru

Josipa Pfend

Pisac i edukator u oblasti ličnog rasta i razvoja

No comments