ADHD – Laž koja uništava decu

0

Odgovornost prikrijemo etiketom, stvorimo nove brendove, pobrinemo se pronaći čvrst osnov za dijagnostifikovati ga, prepišemo lekove i nazovemo ga ADHD – Hiperkinetički poremećaj (Hiperaktivni poremećaj, ADHD, engl. Attention-Deficit Hyperactivity Disorder).

Zasigurno u člancima koje čitate nećete naići na ovakvu definiciju. Oni su pretrpani pojmovima poput ,,manjak pažnje“,,hiperaktivnost“,,nemirno dete“,,bez koncentracije“,,nestrpljenje“ i  slično. Opisi vam zvuče poznato, zar ne?

Broj dece sa dijagnozom ADHD je u stalnom porastu, od poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje boluje oko 19 posto populacije i svi su na nekoj vrsti terapije. Poput farova koji se pojavljuju u totalnom mraku, žestoko vam zasmeta rečenica ,,Vašem detetu je dijagnostifikovan ADHD”. To obasja jedan put ispred Vas koji vodi ka standardnim tretmanima za ADHD kod dece. Uključuju lekove, edukaciju kakva trebaju biti, osposobljavanje po njihovim uputstvima i savetovanje. Za ŠTA?

Pre 15 godina imali smo decu kojima je nastava bila dosadna, a sebi su davali za pravo da je kreiraju onako kako je njima bilo zanimljivo. To su bili novi mališani upoznati sa školskim sistemom, klinci tek došli od učiteljice, nešto malo važniji ,,šestaci” spremni za nova saznanja, prepotentni ,,sedmaci” koji čekaju da se dokažu i ,,osmaci”, najstariji u školi.

Tada su to bila deca koje smo ponekada nazivali lenjštinama i nezainteresovanim za svet oko sebe, a danas to zovemo decom i tinejdžerima kojima je dijagnostikovan ADHD. Takvo dete danas , fokusirano na ono što ga ne zanima, svrstava se u kalup i plaši babarogom.

Problemi leže u društvu, posebno u obrazovnom sistemu koje je izuzetno neprilagođeno deci koja se rađaju u doba kada je lakše prepisati detetu dijagnozu, umesto pozabaviti se njime i njegovim potrebama. Škola nije mesto gde bacite decu posle 7 godina i mislite da ste završili posao vaspitanja, a niste ga ni započeli čim se oslanjate na učitelje i druge, oslobađajući sebe od ,,tereta“.

Ma koliko god vam se to ne sviđalo ili sviđalo deca su poput ogledala, prva uverenja usađuju mu se gledajući upravo vas. Svaki korak zahteva razumevanje i svako pitanje detetovo zahteva odgovor. Svaka nova reč njima otvara vidike, a način na koji to dožive potiče isključivo od vas! Ne nekoga ko se zove učitelj, učitelj je tu da ga uči njima važnim stvarima, a vi ste tu da ih usmeravate ka onome što će dete upotpuniti.

Živimo u eri kada nam je svaka informacija dostupna u par internet stranica, a i dalje imamo roditelje koji su apsolutno neposvećeni i očekuju da im se dete vaspita uz tablet, kompjuter, učitelja u školi ili života kasnije. Masovna okupacija dešavanja pored nas skreće fokus od onoga šta je to dečija suština i zadatak koji je pred njima. Dete je biće koje se upoznaje sa svetom oko sebe, poseduje mozak koji je organ za preživljavanje.

U periodu razvića, dete teži ka tome da se sve više razvija, tj. da se neuroni u potpunosti povežu moždanim sinapsama koje su detetu neophodne, kako bi kasnije na već bazirane sinapse, gradile nove sposobnosti. Činjenicu da se mozak razvija onda kada se kreće, potpuno ste izopštili, ali lekove i seanse Vam je lakše prihvatiti.

Tekst preuzet sa http://probudise.com/rs/ 

O Autoru

Josipa Pfend

Pisac i edukator u oblasti ličnog rasta i razvoja

No comments

Test – Izaberi put kojim bi koračao

Izaberite jedan put kojim bi sa zadovoljstvom koračali.Takav put metaforički ističe Vaš put kojim želite ići u svom životu. Možda ga već sledite, a možda ste ...