Dušan Blagojević:,,Kako sam dohvatio Zvezde.”

0

Preuzevši odgovornost nad svojim životom počeo je kreirati svoju stvarnost motivišući ljude da istraju u svojim iskušenjima. Na sopstvenom primeru pokazao je da je sve što istinski želimo moguće, i da je odustajanje samo zov unutrašnjeg glasa neodgovornosti i predaje.  

Svakodnevnom disciplinom radivši na sebi on danas inspiriše na radionicaama, seminarima i društvenim mrežama nesebično dajući sebe i svoje savete.

Za sebe kaže ,,Nisam poseban, savršen ili nepogrešiv, daleko od toga. Ja sam običan čovek sa neobičnim snovima, koji se i dalje svakodnevno bori sa mnogim stvarima.Padnem, posustanem, ali ne pomišljam da odustanem. I na kraju, verujem da sve što sam uspeo ja, možeš i ti. Potrebno je samo da poželiš.”

 

U nastavku intervjua imate priliku upoznati Dušana i otkriti više o tome kako je kroz život dohvatio svoje Zvezde.

1. Šta Vas je nateralo da potražite svoje mesto među Zvezdama?

Pre svega hvala ti na pozivu i prilici da razgovaramo. Definitivno, to je bila vera. Ona me je, više navela nego naterala da p(r)ogledam očima duše. Kažu da postoje dva izvora motivacije, to su želja i strah, i oba su veoma snažna. S tim što bih umesto “želje” rekao da je to bila ljubav. Jer, upravo me je ljubav svojom nežnom silom “pokazala u koje zvezde treba da se zagledam”.

2. Da li ste ispunili svoje snove i dohvatili neku od Zvezda za kojom tragate?

Bogu hvala, jesam, mada moram priznati da su mi se, na samom početku te zvezde činile pomalo nedohvatnim. Jer, kada neko, kao veoma mlad izraženo muca, ima 155 kilograma, parališuće socijalne i ostale strahove, gotovo nikakve radne navike, i potpuno prosečne izglede za budućnost, veoma je lako da se “pomiri” sa sudbinom kletom i odustane od svojih snova. Ipak, čvrsto verujem da su snovi koje imamo, sa razlogom baš nama povereni na čuvanje, jer jedino mi posedujemo sve potrebne potencijale da ih u potpunosti ostvarimo. Zato sam, kao što se kaže u jednom divnom akatistu  “noseći u sebi stub vere, krila nade i oganj ljubavi” odlučio da pokušam. Malo po malo, dan po dan, uz Božiju pomoć, naoružan disciplinom i strpljenjem na kraju sam uspeo. Potpuno sam se promenio, pobedio mucanje, smršao 55 kilograma, ukrotio svoje strahove, naučio kako da živim sa negativnim mislima, postao produktivan i počeo da živim svoj san – da pomažem ljudima da postignu isto.

3. Šta je onošto Vas je teralo da iz dana u dan prevazidjete prepreke, umesto da slegnete ramenima i to opravdate rečenicom,,nije mi dan”?

U početku je to bila goruća želja, vera I osećaj da mogu biti mnogo bolji nego što trenutno jesam. Istina je da je svaka promena teška na početku, haotična na sredini, i predivna na kraju, a svaki uspeh rezultat svakodnevnih malih pobeda. Svaki dobar izbor dovodi bliže cilju, a svaki mali uspeh daje inerciju. Sa prvim rezultatima dobija se nova snaga i budi se radoznalost, a onda čovek poželi da vidi šta sve može da uradi. Jer onog trena kada se um otvori, i svest proširi, nikada se više ne vraća na staro. Zato iznova ponavljam svojim klijentima da je čvrsta odluka da se promene jedan od najbitnijih uslova svake promene. Odluka se preko dela u naviku pretvara, a navike vremenom postaju deo našeg karaktera, a karakter nam kasnije kroji život. I tada se dešava čudo I mi, sa mnogo manje muke i truda, postižemo sve više i više. Danas mi snagu daju svi divni ljudi koji me prate. Kada dođu sumnje i “lošiji” dani oni su ta varnica koja razgori moju vatru, oni mi daju energiju da nastavim dalje i budem još bolji.

4. Koliko su velika odricanja na samom putu ka sopstvenom uspehu?

Odricanja i žrtve su ugrađene, i nalaze se u temelju svakog istinskog uspeha. To će vam potvrditi svi veliki ljudi. Uspeh je, kao i sam život, da parafraziram Njegoša, gorko-slatkasta mešavina i žuči i meda. A mi ljudi istinski cenimo samo ono što svojim “znojem i krvlju” platimo. Ipak,  to ne treba da nas obeshrabri, već da nas navede da pogledamo u sebe i pronađemo ono za šta želimo da živimo. Jer kada čovek pronađe svoje “zašto”, može izdržati skoro svako “kako” što bi rekao Niče. Zato ljude ohabrujem da svoj život vežu za principe, neprolazne vrednosti, neki viši cilj, jer tada svaka žrtva ima svoju svrhu, a svako odricanje dobija ukus zadovoljstva.

5. Kako ste se osećali kada ste shvatili da ste dohvatili Zvezde i da sve godine mukotrpnog rada ipak su se isplatile?

Osetio sam odgovornostii iskrenu dužnost da se ne zaustavim tu, već da nastavim dalje, i svoje iskustvo prenesem svakome ko je spreman da promeni sebe. Osetio sam potrebu da pokažem i ličnim primerom dokažem – SVE JE MOGUĆE ONOM KOJI VERUJE! Poželeo sam da se popnem se na krov i glasno viknem: “Dragi moji, pogledajte me, ako sam mogao ja – MOŽETE I VI!”. Nisam morao to da uradim, Bogu hvala na društvenim mrežma. 🙂

6. Kada se osvrnete na sam proces putovanja ka svom cilju, koliko ste imali podrške od okoline i koliko je ona Vama tada bila potrebna ili značajna?

Samo promena je nepromenljiva. Promena je konstantna, ona je svuda oko nas. Iako se i sami neprestano menjamo, ipak je se svi plašimo. Nosimo u sebi nosimo tu predispoziciju rigidnosti i otpora prema promeni bilo koje vrste. Zato je normalno da se, čim se osmelimo i poželimo da se promenimo, čim u nešto istinski poverujemo I za nešto se celim bićem založimo, pojavi otpor okoline. Pojavljuju se raznorazni ljudi kojima naša promena smeta. Ali njih treba razumeti, jer iz njih strah govori.  Naše je samo da istrajemo i preguramo te početne prepreke, jer pravi ljudi uvek pronađu jedni druge. U tim trenucima važno je poslušati sebe, verovati u sebe, i ostati sebi veran. Jer kvalitet ispliva kad tad, a nagrada nas čeka ne na početku, već na kraju puta.

7. U čemu pronalazite svakodnevnu inspiraciju ? Šta je ono što Vas “pokreće”?

Ono što me pokreće je iskrena želja da ovaj svet učinim makar malo boljim mestom zato što sam, eto, ja bio na njemu. Pokreće me želja da pomognem i motivišem. Inspiraciju u zahvalnosti na svemu, u divnim ljudima i njihovoj ljubavi, u tome – što mi je mnogo povereno – pa će mi se mnogo i tražiti.
U divnom paradoksu koji se zove “što više daješ više dobijaš”. Negde sam pročitao da je naše jedino ono što drugima damo. Po tome se trudim da živim, zato od srca i pružam. A što dolazi od srca – to dolazi do srca (Tejlor Samjuel Kulridž).  To je ono što me pokreće i svako jutro budi u pet, to mi daje snagu da odgovorim na svaku poruku, pitanje ili komentar, to mi daje energiju da svakoga dana živim svoju misiju.

8. Ko je imao najveći uticaj u vašem životu dok ste pronalazili svoje Zvezde?

Blagosloven sam predivnom porodicom. Tu je moja oaza mira, izvor moje ljubavi i moja podrška. Smatram da je porodica osnova i temelj svakog pojedinca i ćelija svakog društva. Jer kada je institucija porodice stabilna i jaka, imamo jake i stabilne pojedince. Sa takvim pojedincima i društvo kao celina može da napreduje. Takođe, tokom života sam nailazio na sjajne učitelje, profesore i mentore. Oni su mi nesebično prenosili svoju mudrost i znanje, a ja sam željno upijao.  Zato verujem da je neprestano učenje osnova uspešnog i ispunjenog života. Zato toliko mnogo dugujem čitanju knjiga, biografija velikih ljudi. i to je ono što svima od srca preporučujem. Čitanje je jako važno, jer jedna knjiga, jedna rečenica ili reč u knjizi, imaju moć da promene život. i 20 minuta čitanja dnevno je dovoljno za početak. Svako od nas ima barem toliko vemena. To je nekih 10 stranica, a tih 10 stanica pretoči se u 15 – ak knjiga godišnje. A 15 dobrih knjiga već imaju težinu i mogu da nas promene.

9. Kako vidite Vašu ulogu i svoje mesto pod ovim nebom?

Iako sam kao diplomirani pravnik zaposlen u Naučno-istraživačkom centru, iako sam specijalista kriminalista, i na trećoj godini doktorskih studija, ne predstavljam se tako i retko pominjem to. Kada me pitaju čime se bavim, jednostavno kažem: pomažem ljudima da pronađu Blago u svojoj Duši. To je moja moćna misija, koju shvatam odgovorno i ozbiljno. Ona je izabrala mene koliko i ja nju, i idemo zajedno. Gde ćemo završiti i kako, ne znam. To zna dragi Bog, i ja mu se potpuno prepuštam. Ali ono što znam je da uvek mogu da dam sve od sebe, i tako se trudim da živim svakoga dana, na svakoj konsultaciji, u svakom “postu”, “lajvu”, videu, ili intervjuu. Trudim se da živim ono što pričam. Verujem da je to ispravno, jer jedino na taj način tvoje reči mogu imati moć i doći do ljudi. Iskrenost se ne može lažirati, ona se uvek oseti, izbija iz očiju, čita se u osmehu. Verujem da prave vođe vode primerom, i ne govore “radi kako ja kažem”, nego “radi kako ja radim”.  Zato ni ja neću reći “napred braćo“, nego „za mnom junaci“. …pa hoćemo li?

10. Šta su za Vas bili najveći izazovi dok ste otkrivali svoje potencijale?

Jedan od najvećih izazova bile su negativne misli i ograničavajuća uverenja. Nesvesnost sopstvenih potencijala. Predugo sam verovao: “ko sam ja da uspem”, mislio sam: da ne mogu, da nisam dovoljno dobar, nisam dovoljno vredan, lep, pametan, zgodan, sposoban…slobodno nastavi niz. Ali uspeo sam, kao što verujem da svako od nas može. Iz iskustva rada sa ljudima slobodno mogu reći da je upravo to ono što ih najviše koči na putu do njihovih zvezda. Kao što kaže Hrist “duh je srčan ali telo je slabo”. Duh želi, ali um se protivi. Naš um nam u tome ne pomaže, šalje nam horde negativnih misli izgovora i sumnji, budi u telu strahove, i mi ostajemo u mestu, u svojoj čekaonici, dok život pored nas prolazi. Zato je prvi korak ono što ja volim da zovem SIR. Svesnost – Izbor – Rezultat. Viša svesnost dovodi do boljeg izbora, a bolji izbori uvek do boljih rezultata. Jer kada se u glavi neke stvari “prelome” sve kasnije mnogo lakše ide. i upravo sam ja najbolji dokaz da se sve to može naučiti. Ono što često pominjem svojim klijentima jeste da nije dovoljno dati sve od sebe. Prvo je potrebno znati šta treba da se uradi, pa tek onda dati sve od sebe – i tu uskačem ja.

11. Šta je bitno da promenimo kod sebe kako bi dohvatili svoje zvezde?

Odgovornost. Potrebno je da prihvatimo odgovornost za to što jesmo i za to gde smo. Jer samo na taj način možemo postati sve što želimo. 

12. Kada bi Vas neko pitao da mu ispišete recepat za srećan život, kako bi to izgledalo?

Radije bih mu dao recept za nesrećan život koji glasi: “budi nezahvalan i pokušaj svima da se dopadneš”. To bi mu pomoglo da shvati ono šta je možda i najvažnije za sreću, “Zahvalnost na svemu što imaš, i iskrenost prema sebi”. Šapnuću ti prvu veliku istinu, “u zahvalnosti je tajna sreće”. Zahvalnost sve što imamo pretvara u dovoljno, a sve što bez Nje steknemo (p)ostaje nam “premalo”. Ona nam otključava obilje života. Bez Nje u bogatstvu uvek nešto fali, bez Nje i mi (p)ostajemo obični i mali. Evo i druge velike istine “nikada nećeš dopasti svima”, zato ne pokušavaj, ne trudi se da postigneš nemoguće, jer u tom procesu možeš izgubiti ono što je najvrednije – samog sebe. Jer, “Možeš biti najzrelija i najsočnija breskva na svetu, ali uvek će postojati neko ko ne voli breskve”, što bi rekla Dita fon Tiz.


13. Koja je Vaša poruka onima koji se nalaze na putu ka tome da uhvate svoje Zvezde?

Rekao bih:
Budite svesni svoje vrednosti, al’ ostanite postojni u skromnosti.

Ne uzdižite se i slaviće vas, povedite i pratiće vas.
Ne gomilajte stvari, već davanjem stičite. Što više pružute – više ćete imati.
Bez napora stvarajte, bez posedovanja primajte, bez očekivanja delajte, bez vladanja vladajte.
Budite jednostavni i blagi, budite to što jeste, utišajte ego, i (p)ostanite Ljudi.
Zapamtite: ne postoji savršen izbor i savršen put, postoji samo put i izbor koji su savršeni za svakoga od vas.
Pogledajte u sebe. Ko gleda van sebe – taj još uvek spava. Ko u sebe gleda – on se budi.
Svako od vas nosi Blago u svojoj Duši.
Pogledajte u sebe,  https://www.youtube.com/watch?v=PsL9JQXJkmE  (poverujte u sebe), i stvorite sebe.

Dušana možete pratiti ovde: https://www.facebook.com/profile.php?id=1493760882
čitati: na www.pomozibloze.com 
ili gledati: https://www.youtube.com/channel/UC_3ZrePu0uQYrUjP5rB8Wsg  
https://www.instagram.com/dukarh/
Njegova poruka za kraj je:

 

 

 

O Autoru

Josipa Pfend

Pisac i edukator u oblasti ličnog rasta i razvoja

No comments

Online detinjstvo VS lopte i žmurke

Osnova života je samo detinjstvo. Krhka sećanja, ali i večni tragovi našeg postojanja leže u podsvesti koju smo kao deca proživljavali i kreirali. Kako se ...