Gde prestaje hrabrost a počinje glupost

0

Dan i noć stope se u jedno. Toliko nagomilanih godina, iskustva, prividnih padova, još zamagljenih uspomena, neprestano vam nadolaze dok pokušavate sastaviti misli.
 
Postajete svesni da želite promenu, ali svaki put kada zakoračite, svakodnevna rutina vam prekine tok misli koje izviru iz vas. Fokusirate se na današnji dan, šta još treba da obavite, koji je to propušten poziv na koji ne želite odgovoriti, prekoravate sebe za zaboravljen seminarski ili ste došli do granice krivnje da ste se izdrali na sopstveno dete zbog svoje trenutne iluzije.
 

Definitivno shvatite da nešto mora da se menja. Uhvaćeni ste u lavinu svojih strahova i neispunjenih snova . Trčite trku za koju se godinama pripremate gde na startu shvatate da vam mesto nije na maratonskoj stazi.

 Vaši snovi su drugima nevažni, dok konstantno potiskujete sebe slušajući druge. Na žalost to često shvatimo na samom kraju.

Prođu vam godine izvinjavajući se, onda kada ste trebali zauzeti stav! Od svih mučnih osećanja koje ste sebi priuštili, najmučnije je saznanje kada znaš da si imao šansu da radiš ono što zaista voliš, a ti to nisi iskoristio.

Počnete da tražite odgovore na sva pitanja kako, zašto, kako ti, zašto baš vi i slično. Ne očekujte da će vam to iko reći, jer to morate sami otkriti. Dokle god od drugih tražite odgovore, budite svesni da nema pomaka.

Takođe je malo verovatno da će vas jednog dana obasjati svetlost i da će vam se misli razbistriti poput nebeskog praska, i baš vi budete izabrani za svu mudrost sveta. Iskreno iz iskustva nećete ga pronaći ni u večernjem dnevniku, crnoj hronici, maloj nevesti i sličnim temama. Mada koja reklama odlično dodje da se prisetiš šta si još trebao kupiti, lupi sebi šamar!

Da, jedan dan ćeš se osećati prelepo i uživati u istinskim trenucima u životu, dok te u drugom možda čekaju osećanja poput tvojih drhtavih kolena na ivici provalije. U ekstremnim slučajevima ako se toliko posvetiš sebi može doći do oticanja mozga opasnih razmera. Toliko opasnih, da ćete svoju percepciju početi da menjate i više vas neće biti briga za komšinicu koja vas svako jutro presreće da nešto priupita. Da li si lud, ili nisi, uklapaš li se, ili ne, postane svejedno…

Sviđa vam se, znam. Uprkos osećanjima da smo jaki, nepobedivi, naše postojanje je mnogo krhkije nego što iko od nas može zamisliti. Ukoliko ne verujete, stavite ruku na grudi, osetite otkucaje srca koji odbrojavaju propuštene trenutke.

Jednom će stati i vi sa tim ne možeš apsolutno ništa. Imate opciju da nastavite brojati te otkucaje ili da ne dozvolite sebi da protraćite više ijedan sekund koji ti vam dat. Imajte hrabrosti da budete istrajni, da ostvarite ono o čemu sanjate.

Otkrivajući sebe i svet oko sebe, imajte uvek na umu gde prestaje hrabrost a počinje glupost.

O Autoru

Josipa Pfend

Pisac i edukator u oblasti ličnog rasta i razvoja

No comments