Kontrolom uverenja kontrolišemo sebe

0

Otkrivajući sebe, upoznavajući ljude oko sebe, često primetim kako je mnogo onih koji se trude i rade na sebi. Napredujemo ali prečesto zaboravljamo da zapravo ključ sopstvenog rasta leži u kontroli životnih uverenja.

Zašto nisam napisala da je ključ svega naše samo životno uverenje, već sama kontrola? Upravo zato jer pravimo jednu ogromnu grešku! Svesni smo da su uverenja tu, mnogi rade na njima, ali suštinski problem se javlja jer ih ne kontrolišemo.

Za one koji se prvi put susreću sa ovom temom na samom početku ne očekujte revolucionarno otkriće, jer na samom početku u borbi sa sopstvenim egom teško je prihvatiti da smo robovi sopstvenih uverenja ma koliko se tome opirali. Sve zavisi od nas, našeg stava i našeg sopsvenog viđenja.

Životna uverenja utiču na to kako mi razumemo ili doživljavamo neki događaj. Kako gledamo na sebe, svet oko sebe, prijatelje, prirodu… Postavljajući nam fokus na njima bitne stvari, ljudi oko nas, porodica, prijatelji, učitelji, sistemi kreiraju nekontrolisane mašine vođene nametnutim stavovima.

Ukoliko je došlo nerazumevanja teksta, da mi smo te mašine, do onog momenta kada shvatimo da možemo kontrolisati svoja uverenja. Tada se svet menja, tolerancija postaje mnogo veća, a ljubav postaje suština svega. Ljubav prema sebi, pa onda prema drugima i prirodi oko nas.

Sa kreacijom sopstvenih uverenja počinjemo od samog detinjstva, i kreiramo ih tokom odrastanja. Složićete se samnom, odrastanje je dugotrajan proces koji traje sve dok radimo na sebi. Pod uticajem roditelja, rodbine, učitelja, prijatelja i svih oko nas, ona ostaju uz nas. Problem nastaje onda kada neka uverenja ostavimo iza sebe a druga čvrsto prigrlimo svesno, najčešće nesvesno.

Počevši da radim na sebi i svojim ,,sakrivenim” uverenjima koje sam nesvesno negovala, srela sam se sa činjenicom koja me je žestoko poljuljala. Nisam očekivala da je moje skriveno uverenje upravo ono za koje sam istinski verovala da meni lično ne predstavlja problem. Suočena sa činjenicom da je uredu da pokažem slabost, da ne moram da briliram, da ne moram da budem isključivo najbolja kako bi vredela, olakšala sam sebi sve. Moji tekstovi postali su bolj, a na radionicama i seminarima mogu da dam maksimum od sebe, i izuzetno sam zadovoljna.

Uhvatim sebe u momentima kako želim brilirati i pružam maksimum od sebe, ciljajući na to da radim što bolje. Razlika je u velikom saznanju da moja vrednost više ne zavisi od toga da li sam taj cilj dosegnula onako kako sam ja planirala. Kontrolišem svoje uverenje.

Raditi na uverenjima pruža vam kontrolu nad samim sobom. Da bi ih kontrolisali morate ih pronaći i raditi na njima. Ne dozvolite sebi da postanete mašine koje ispunjavaju želje okoline i sistema, usko gledajući na ono što prolazi pored vas. Ne dozvolite da iz generacije u generaciju imamo tri do četiri advokata, lekara, pravnika, elektroinžinjera po glavi jednog stanovnika jer forsiranjem tuđih uverenja, kako su to dobro plaćene profesije mladi postaju ono što ne žele biti. Većina vođena nametnutim uverenjima ne postane ono što ih zaista ispunjava.

Oni koji su se ,,borili” sa sopstvenim uverenjima verujem da su vrlo dobro upoznati kako se korača do sopstvenih snova kontrolišući ih. Ne bih rekla da je lako ali je vredno truda.

Ne dozvolite sebi da zaslepljeni sakrivenim uverenjima promašite put čvrsto verujući da ste na pravom. Često zaslepljeni nismo u stanju da preispitamo već verujemo da naša uverenja odgovaraju realnosti. Na ovom putu nemojte se uplašiti, već polako pronalazite odgovore za njih i otkrivajte sebe.

Veličanstveno je.

O Autoru

Josipa Pfend

Pisac i edukator u oblasti ličnog rasta i razvoja

No comments

Legenda o čoveku i mudracu

Svako od nas ponekad je zarobljen u začaranom krugu prazne svakodnevice, patnje, mučnih odnosa i opterećujućih obaveza. Na tom putu, svakome je ponekad potrebno malo ...