Samopouzdanje, neophodna ,,uloga” na putu ka uspehu

0

Svoje postupke svakodnevno procenjujemo – upoređujemo ono što jesmo i kakvi jesmo, sa onim šta bismo želeli biti. Shodno sa tim imamo očekivanja od sebe. Kao rezultat procena i upoređivanja je slika koju dobijamo o sebi, ta slika može biti manje ili više pozitivna ili negativna.

  • stvarno “ja” = ono što jesam
  • idealno “ja” = ono što bih želeo/la biti (želje, nade)
  • očekivano “ja” = ono što bih trebao/la biti (dužnosti, obaveze)

Ukoliko se stvrano “ja” ne slaže s očekivanim ili idealnim “ja”, osoba će imati nisko samopuzdanje. Takve osobe se uglavnom osećaju razočarano zato što nisu ostvarile svoje ciljeve, koje su postavile sebi, ili koje su im drugi postavili.

Raspoloženje kod večine ljudi se menja, ovisno o dnevnim situacijama u kojima se nađu. Svi se ponekad osećaju tužno i neraspoloženo. Svi ponekad mislimo da se nalazimo u bezizlaznoj situaciji.

Ali, samopuzdanje je stabilnije od dnevnih promena raspoloženja. Kod osoba koji imaju normalno samopuzdanje, životni uspesi i neuspesi privremeno utiču na raspoloženje i doživljaj slike o sebi.

Kod osoba sa niskim samopuzdanjem, svakodnevni padovi i usponi vidno utiču na sliku o sebi, jer se osoba ne odvaja od svojih postupaka. Samooptužuju sebe za svaki pa i najmanji neuspeh, jednom zauvek proglase sebe krivima, zaključe kako su bezvredni i nesposobni. Zbog negativnih pogleda na svet imaju osećaj da svi uspijevaju u onome što rade, osim njih samih.

Nedostatak samopuzdanja i vere u sebe može stvoriti neželjene posledice:

  • stvara osećaj usamljenosti, povećava anksioznost i podloga je za razvoj depresije
  • onemogućava napredovanje i ozbiljno može ugroziti posao
  • umanjuje kvalitet odnosa sa drugima
  • potiče psihosomatske bolesti i različite ovisnosti

Osobe s niskim samopouzdanjem ne traže pomoć jer smatraju da je ne zaslužuju. Nisko samopouzdanje je odraz onoga kako su se naši roditelji ili staratelji odnosili prema nama.

Samopuzdanje možete izgraditi 

Samopuzdanje stičemo u detinstvu i nadograđujemo kroz život. Najvažnije u procesu promene je da jasno donesmo čvrstu odluku o tome, da ćemo promeniti ono što nas ne zadovoljava. Svest o vlastitom nezadovoljstu i spoznaja da sami sebe sprečavamo u napretku, predhodi odluci o promeni. Menjati vlastito ponašanje nije uvek ugodno i jednostavno. Kako bismo neučinkovita uverenja i ponašanja promenili u učinkovita i zdrava za nas, ponekad će biti potrebno nešto više truda i želje kako bi promenili uverenja, koja smo godinama gajili. U to su uključeni i naši osećaji. Mnogi ljudi se boje promene, pa ih strah blokira u tolikoj meri da ostanu u svojoj patnji i negativnosti, jer im poznato okruženje daje lažan osećaj sigurnosti i kontrole nad životom.

 Šta učiniti?

Prvi korak u izgradnji samopuzdanja je prihvatanje i upoznavanje samog sebe. Potrebno je da prihvatimo ono što nam se ne sviđa kod nas, i da izgradimo svest da ono što se desilo u prošlosti, da se to ne može promeniti.

Upoznajte sebe isprobavajući nove stvari i dopustite sebi neuspeh. Umesto oštrog samokritikovanja, zapitajte se:

–        Šta sam naučio/la iz ovoga?

–        Šta ću drugi put uraditi drugačije?

Od izuzetne važnosti u izgradnji samopouzdanja je da se brinemo za sebe i svoje potrebe. Umesto stalnog udovaljavanja drugima, svakodnevno razmišljajte šta je vama potrebno. Udaljite se od ljudi koji vam crpe životnu energiju, a trudite se da razvijete bliskost sa ljudima koji bude pozitivne misli u vama i koji vas čine sretnim.

Vežba za izgradnju samopuzdanja

Jednostavne vežbe mogu snažno uticati na izgradnju samopuzdanja. Popunjavajući što pozitivnije jednostavne rečenice, osviestite svoje najvažnije sposobnosti, postignuća i veštine:

  1. Nešto što dobro radim je…
  2. Ponosan/na sam na to što…
  3. Nešto što sam postigao/la je…
  4. Jedna od mojih najboljih karakteristika je…
  5. Pozitivni i realistični cilj kojem težim je…

Napišite odgovore na papir i stavite na vidno mjesto. Čitajte to što ste napisali barem jednom dnevno, kako bi se posjetili na sposobnosti i kvalitete koje posjedujete. 

Negativna uverenja o sebi ste godinama ponavljali, toliko da ste poverovali u njih, i sad su ona postala dio vašeg nesvesnog uma. Sad vam preostaje  osvestiti i ponavljati sebi svoje pozitivne karakteristike. Učenje je proces ponavljanja sve do automatizma. Zato učite i sve ono dobro o sebi!

Iako se ova vežba čini jednostavnom, u praksi se pokazalo da je većina ljudi slabo svesna svojih pozitivnih karakteristika. I ako su ih svesni, teško ih izgovaraju na glas, teško ima je pričati o tome šta dobro rade, šta umeju – jednostavno osećaju stid. Razloga za to ima više, jer ljudi koji imaju manjak samopuzdanja su imali malo povratnih informacija o njima samima. Oni se uglavnom ne upuštaju u nove situacije koje bi im mogla doneti uspeh, boje se ili ih je sram. Tako da ne doživljavaju uspehe, manje ili veće a bez uspeha nema ni izgradnje samopuzdanja.

Drugi razlog je naša kultura i stil odgoja, od detinstva nas uče da se nije lepo isticati, ovo posebno vredi za žene. Ali, polako se i u našoj sredini počela osećati potreba za isticanjem i dokazivanjem, ali i vrednovanjem pozitivnih karakteristika. Posebno je ta želja za isticanjem primetna u poslovnom svetu, jer nas velika konkurencija podstiće na to.

Zbog toga probudite se – uvažavajte male korake, imajte strpljenja za vlastitu postupnost i proces promene, budite realistični u očekivanjima i ne odustajte pri neuspjehu.

 
 Preuzeto sa www.samopouzdanje.org 

O Autoru

Josipa Pfend

Pisac i edukator u oblasti ličnog rasta i razvoja

No comments