Slobodno detinjstvo – ključ uspeha

0

Pronaći u čemu je suštinski problem današnjice u kojoj borave naša deca, složićete se, izuzetno je ključan za naš dalji napredak. Problem na koji nailazimo ne leži isključivo u detetu, već i u okolini koju stvaramo za njih.

Zbog drastičnih promena koje osećamo iz dana u dan, u većini slučajeva zanemarujemo očaravajuće promene detinjstva koje su pružene našoj deci.

U poslednjih pedeset godina te dramatične promene ne isključuju pravila igre koje ,,mudro” diktiraju odrasli. Ali isključuju dva veoma važna pitanja: ,,Kako žele da se igraju?” i ,,Kako žele da menjaju svet igrajući se?”.

Dragi moji, to je dečji zadatak-da radosno stvaraju i kreiraju kroz igru. Ko je pa nama kriv što smo zaboravili da se igramo?

Primetićete da sva ova pitanja ističu prirodu deteta, a ne sistem koji deci namećemo. Da! Priroda je kreirala predivnu stvar, a to je da deca i adolescenti provode većinu svog vremena igrajući se.

Slobodna igra je izuzetno značajna za psihološki razvoj.

Igra zahteva maštu, mašta podstiče razmišljanje, razmišljanja kreiraju ideje, koje bezuslovno podržavaju njihove snove. Snovima kojima teže, svesno ili nesvesno, ostvarivaće ciljeve koji se daleko razlikuju od same aktivnosti.

Oduzmite samo jedan delić tog puta, magično odredište menja pravac i često ne vodi ka onome čemu težimo.

Slobodna igra je nešto poput metalnih golova na hrapavom terenu, gde neki gol platiš krvavim kolenom. Nizanje poena na iskrivljenom obruču. Vožnja biciklom po komšiluku posle mraka. Nezaboravne baze, kućice na drvetu, ledeni igloi na snegu dok ne utrneš, pa još malo. Strategije kako do komšijine trešnje… 

Sve je to počelo bledeti. Zaslepljeni ekranima, roditeljskom brigom i ,,važnijim” stvarima, ono bledi i donosi sa sobom današnjicu koju osetimo.

Odgovor zašto je slobodna igra izuzetno važna, leži upravo u slobodi koju pružamo detetu.

Nema konkurencije, nema pravila koja nameću odrasli i nema narušavanja autoriteta. Deca tada imaju priliku da se osete maksimalno slobodno i radosno, jer tada mogu biti otvorena za otkrivanje beskrajnih mogućnosti koji pruža očaravajući svet pred njima.

Slobodna igra za njih je magično putovanje bez odredišta, prepuštena njihovoj kontroli i mašti. Dok oni imaju potrebu za jednostavnošću i slobodom kako bi napredovali, dave se u pravilima koje društvo nameće.

U samo nekoliko generacija uspeli smo toliko otuđiti decu, da slobodnu igru možemo sa pravom okarakterisati kao ugroženu vrstu.

Uspeh tražimo u pronalascima novih izgovora poput ,,nesposobne generacije”, dok samopoštovanje i istinsku nezavisnost sa decom gradimo na izuzetno klimavim temeljima.

Sposobni smo da zavaramo sebe površnim stvarima i odmahnemo rukom.

Pa evo, odmahnite rukom na činjenicu da je 80 %  (prosečno) mladih osoba iz 60-tih godina jasno zauzimala stav i smatrala da ima kontrolu nad svojim životom. Danas, u 2016. kada imaju pristup edukativnim platformama, e-knjigama, blogerima, novoj tehnologiji… Naša deca postaju anksiozna, agresivna, nezainteresovana, depresivna, dok je sve to propraćeno uverenjem osećaja bespomoćnih marioneta.

Stvorili smo škole i druge obrazovne ustanove gde je nadzor postao dominantna sila u dečjim i tinejdžerskim danima. Isključili smo slobodu i prodiremo duboko u srž deteta postavljajući strogu kontrolu nad njim.

Zašto se onda čudimo da škola sve češće postaje asocijacija na zatvor?

Deca se izražavaju iskreno i onako kako se osećaju. Krademo im pravo na slobodu i smanjujemo njihove sposobnosti ka usmeravanju svojih života, a neke ustanove i dalje imaju rešetke na prozorima. Izuzetna inspiracija…

Zato, neka vas ne iznenadi statistika koja govori da su tinejdžeri najmanje srećni kada provode vreme u školi, ili obavljaju aktivnosti koje škola propisuje, dok navode da su im najsrećniji trenuci onda kada nisu u školi i kada vreme provode sa svojim prijateljima.

Kako se usudimo očekivati osmeh na licu, u ustanovi koja je skoro dizajnirana da sputa njihovu kreativnost i volju za onim u čemu se lično ističu?

Od nastavnika dobijaju poruke da je njihov predmet od životnog značaja, dok im roditelji stoje za vratom ne bi li se uklopili u sivilo od sistema. Ne možemo više zanemarivati značaj poruke koju nam nose iz generacije u generaciju!

Jasna poruka je da imamo ozbiljan problem sa načinom posmatranja, i očekivanjem na koji način oni treba da provode dane.

Obrazovanje koje plasiramo danas, okarakterisano je poput plemenitog. Izuzetno je ukorenjeno i sve više podseća na lavirint sa izlazom tek onda kada se ,, uklopiš ”.

Mnogima je i dan danas teško da shvate koliko je takvo obrazovanje izgubilo svoje značenje, gde je mentalno i emocionalno zdravlje dece izuzetno ugroženo. Kroz težnju da ih zaštitimo, lišavamo ih od slobode koja im je potrebna kako bi razvijali svoj um samostalno, bez nezdrave kontrole odraslih.

Pozitivna promena leži u hrabrim roditeljima, starateljima i svima koji pružaju podršku deci, bez obzira na kritike i otpor koji im stoji na putu.

Kao dete, potom tinejdžer, posmatrala sam kako sistem razara moju generaciju i naučila o mnogim greškama kroz iskustvo. Danas posmatram mališane i tinejdžere prepune radoznalosti, i ne želim ih videti obmanute iskrivljenim vrednostima.

Pružite šansu onima od kojih je najvrednije učiti. Ovo više nije problem koji se dešava tamo nekome, već jedan od poslednjih urlika za probuditi se!

Tekst preuzet sa http://probudise.com/rs/ 

O Autoru

Josipa Pfend

Pisac i edukator u oblasti ličnog rasta i razvoja

No comments

Budi ono što jesi!

Budite ono što jeste bez obzira na to šta svet od vas očekuje. Ti, koji si izdvojio vreme da ovo pročitaš si upravo taj koji ...